Biblijski stihovi o Emotional Burden

Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате.

Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.

Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

Јер ће сваки своје бреме носити.

Све своје бриге баците на Њ јер се он брине за вас.

Али кад кажете: Бреме Господње, зато овако вели Господ: Шта говорите ту реч: Бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: Не говорите: Бреме Господње,

Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.

И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.

И рече му Давид: Ако пођеш са мном бићеш ми на теготу.

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.

Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.

Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако.

Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.

И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,

Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити.

А бремена Господњег не помињите више, јер ће свакоме бити бреме реч његова, јер изврћете речи Бога Живога, Господа над војскама, Бога нашег.

Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.

Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, оних којима се неправда чини као да сте и сами у телу.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.

Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: Како је бреме Господње? Тада им реци: Како бреме? Оставићу вас, говори Господ.

Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене.

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

А Јудејци рекоше: Клонула је снага носиоцима, а праха има много, не можемо зидати зида.