Biblijski stihovi o Emotional Distress

Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт.

Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.

И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;

У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.

У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.

Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.

Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.

Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

Све своје бриге баците на Њ јер се он брине за вас.

Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.