Biblijski stihovi o Pain

Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Јер овако вели Господ: Смртан је полом твој и рана твоја љута.

Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ.

Зашто вичеш ради ране своје, смртног бола свог? За мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје чиним ти то.

Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

У коме трпим зло до самих окова као злочинац; али се реч Божија не веже.

Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.

И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.

Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.

Него ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њиховог не бојте се, нити се плашите;

А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.

Гле, блажене називамо оне који претрпеше. Трпљење Јовљево чусте, и последак Господњи видесте: јер је Господ милостив и смилује се.

И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен.

Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку;

Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи.

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Веровах кад говорих: У љутој сам невољи.

Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,

Ходите да се вратимо ка Господу; јер Он раздре, и исцелиће нас, рани, и завиће нас.

Зашто бол мој једнако траје? И зашто је рана моја смртна, те неће да се исцели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана?

И сотона отиде од Господа, и удари Јова злим приштем од пете до темена,