Biblijski stihovi o Sore

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стрелци, и он се врло уплаши од стрелаца.

Јер овако вели Господ: Смртан је полом твој и рана твоја љута.

Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.

И сотона отиде од Господа, и удари Јова злим приштем од пете до темена,

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,

Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.

Удариће те Господ приштем злим у коленима и на ногама, да се нећеш моћи исцелити, од стопала ноге твоје до темена.

И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

И дође ми реч Господња говорећи:

Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.

Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.

Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.

И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стрелци, и он се уплаши од стрелаца.

И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

И гневим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгневих, а они помогоше на зло.

Зато ћу те и ја бити да оболиш, пустошићу те за грехе твоје.

Ходите да се вратимо ка Господу; јер Он раздре, и исцелиће нас, рани, и завиће нас.

И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.

Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.

Кад те ухватише у руку, ти се сломи и расече им све раме; а кад се наслонише на те, ти се преби и прободе им сва бедра.

Зашто вичеш ради ране своје, смртног бола свог? За мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје чиним ти то.

Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и ћутати, и једнако нас мучити?

Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Нема лека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако?

Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.