Biblijski stihovi o Desperation

Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Господе, не часи!

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.

А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљевом и тражили Га, нашли би Га.

У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.

Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.

И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.

Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.

А права удовица и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и ноћ.

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.

Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?

Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи.

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;

Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт.

Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?

Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.

Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.

Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свих невоља његових.

Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!

Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.

К Теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми ћутати, да не бих, ако заћутиш, био као они који одлазе у гроб.

Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема, којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити.

Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.