Biblijski stihovi o Deprivation

Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.

Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.

А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!

А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?

У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;

Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не недостаје им ниједног добра.

А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка свог, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.

До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,

И мучио те је, глађу те морио; али те је опет хранио маном за коју ти ниси знао ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи о самом хлебу него о свему што излази из уста Господњих.

Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.

Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:

И зато вам ја дадох да су вам чисти зуби по свим градовима вашим и да нема хлеба нигде по свим местима вашим; али се не обратисте к мени, говори Господ.

А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе.

Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.

Реч Господња која дође Јеремији о суши.

Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

А Бог мој да испуни сваку потребу вашу по богатству свом у слави, у Христу Исусу.

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

Брзо ће се опростити сужањ, неће умрети у јами, нити ће бити без хлеба.

Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити.

Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.

Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

Те неће дати никоме између њих меса од синова својих које ће јести, јер неће имати ништа друго у невољи и тескоби, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.

Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.