Biblijski stihovi o Provision in Despair

Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити.

Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?

Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка свог, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.

Реч Господња која дође Јеремији о суши.

А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.

Сав народ његов уздише тражећи хлеба, дају драгоцене ствари своје за јело да окрепе душу. Погледај, Господе, и види како сам поништен.

Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?

Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

А Бог мој да испуни сваку потребу вашу по богатству свом у слави, у Христу Исусу.

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема?

Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.

Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?

И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.

Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;

Јер ћу напојити уморну душу, и наситити сваку клонулу душу.

Брзо ће се опростити сужањ, неће умрети у јами, нити ће бити без хлеба.

Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.

Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.

Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.

У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!

И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хлеб што понесоше на пут беше сув и плесњив.

Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.

Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе.

Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.

Ово је хлеб наш: врућ смо понели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и уплесњивио.

Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не недостаје им ниједног добра.

Јер Господ виде да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног, и да нема никога да помогне Израиљу.