Biblijski stihovi o Grief and Mourning

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

Тако утешавајте један другог овим речима.

Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

Јер овако говори Господ: Не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тог народа, говори Господ, милост и жаљење.

Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!

Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;

Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.

Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.

И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.

Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.

А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

Неће им се дати хлеба у жалости да се потеше за мртвим, нити ће их напојити из чаше ради утехе за оцем или за матером.

И Ти промени плач мој на радост, скиде с мене врећу. опаса ме весељем.

Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,

И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.

А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

И јавише Јоаву: Ево цар плаче и тужи за Авесаломом.

Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?

Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.