Biblijski stihovi o Abraham's servant (implied)

И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,

И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.

И приповеди слуга Исаку све што је свршио.

Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.

А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?

Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, кога изабрах, семе Аврама пријатеља мог;

А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?

А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;

И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.

Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.

А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.

Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову.

И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила.

И изврши се писмо које говори: Авраам верова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божји назва се.

Ради слуге свог Јакова и Израиља изабраника свог прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш.

И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.

Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.

Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.

Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне.

У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.

А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потеру до Дана.

И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.

А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.

Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.

И говораше за жену своју Сару: Сестра ми је. А цар герарски Авимелех посла те узе Сару.

Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.

А Аврам се поклони народу земље оне,

Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.

А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;

И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.

Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.

Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду.

И исту ноћ јави му се Господ, и рече: Ја сам Бог Аврама оца твог. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу семе твоје Аврама ради слуге свог.

Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.

И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;

Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?

А кад уста Аврам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи:

А Аврам одговори: Говорих: јамачно нема страха Божјег у овом месту, па ће ме убити ради жене моје.

И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!

Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим;