Biblijski stihovi o Abraham

Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.

Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.

И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.

И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.

Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити?

И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом!

И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.

И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог.

А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог.

У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,

И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.

Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.

А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.

Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?

Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.

А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,

Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?

И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,

И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?

А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.

И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.

А сутрадан рано уставши Аврам, отиде на место где је стајао пред Господом;

Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове где живеше Лот.

А Аврам отиде оданде на југ, и стани се између Кадиса и Сура; и живеше као дошљак у Герару.

И говораше за жену своју Сару: Сестра ми је. А цар герарски Авимелех посла те узе Сару.

Тада Авимелех дозва Аврама и рече му: Шта си нам учинио? Шта ли сам ти згрешио, те навуче на ме и на царство моје толико зло? Учинио си ми шта не ваља чинити.

И још рече Авимелех Авраму: Шта ти је било, те си то учинио?

А Аврам одговори: Говорих: јамачно нема страха Божјег у овом месту, па ће ме убити ради жене моје.

Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову.

И Аврам се помоли Богу, и исцели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху.

Јер Господ беше сасвим затворио сваку материцу у дому Авимелеховом ради Саре жене Аврамове.

Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.

И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.

И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.

А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.

И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.

А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;

Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.

А то Авраму би врло криво ради сина његовог.