Biblijski stihovi o Beauty

Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.

И непоштени наши уди највеће поштење имају; а поштени уди не требају. Али Бог сложи тело и најхуђем уду даде највећу част,

А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.

У оно ће време Господ над војскама бити славна круна и дичан венац остатку народа свог,

Јер је мио Господу народ Његов, украшава смерне спасавајући их.

И начини свете хаљине Арону, брату свом, за част и дику.

Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.

И цару ће омилети лепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони.

Рашириће се гране његове, и лепота ће му бити као у маслине и мирис као ливански.

Срце се твоје понесе лепотом твојом, ти поквари мудрост своју светлошћу својом; бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају.

Учиних га лепог мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета едемска што беху у врту Божјем.

Ваша лепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина;

А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;

Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.

А не беше човека тако лепа као Авесалом у свем Израиљу, да га тако хвале; од пете до темена не беше на њему мане.

Ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довека.

И учиних да растеш на хиљаде као трава у пољу; и ти нарасте и поста велика и дође до највеће лепоте; дојке ти напупише, и длаке те пробише; али ти беше гола нага.

Лепа ти си, драга моја, лепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду;

И место мириса биће смрад, и место појаса распојасина, место плетеница ћела, место широких скута припасана врећа, и место лепоте огорелина.

Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

Јер колико ће бити добро његово и колика лепота његова! Од жита ће расти момци, а од слатког вина девојке.

Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

У оно време биће клица Господња на славу и част, и плод земаљски на красоту и дику остатку Израиљевом.

И гривну око чела метнух ти, и обоце у уши, славан венац на главу.

Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или таквог чега, него да буде света и без мане.

Од кога си лепши? Сиђи и лези с необрезанима.

Слава је и величанство пред лицем Његовим, сила и красота у светињи Његовој.

Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.

Учиних кћер сионску да је као лепа и нежна девојка.

И не нахођаше се у свој земљи тако лепих девојака као кћери Јовове, и отац им даде наследство међу браћом њиховом.

И који нам се чине да су најсрамотнији на телу, на оне ударамо највећу част;

Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?

Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.

Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри.

Да учиним жалоснима у Сиону и дам им накит место пепела, уље радости уместо жалости, одело за похвалу уместо духа тужног, да се прозову храстови правде, сад Господњи за славу Његову.

Поклоните се Господу у светој красоти. Стрепи пред Њим, сва земљо!

Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.

Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

И ти беше окићена златом и сребром, и одело ти беше од танког платна и од свиле и везено, јеђаше бело брашно и мед и уље, и беше врло лепа, и приспе до царства.