Biblijski stihovi o Nature

Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска

На гранама његовим вијаху гнезда све птице небеске, и под гранама његовим све звери пољске лежаху се, и у хладу његовом сеђаху сви велики народи.

Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.

Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска море и шта је у њему;

Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?

Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.

Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

Јер ћете с весељем изаћи, и у миру ћете бити вођени; горе и брегови певаће пред вама од радости, и сва ће дрвета пољска пљескати рукама.

Господња је земља и шта је год у њој, васиљена и све што живи на њој.

Не бојте се, звери пољске; јер ће се зеленети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју.

А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

Коме лишће беше лепо и род обилан, и на коме беше хране свему, под којим становаше зверје пољско и на гранама му сеђаху птице небеске,

Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.

Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.

Вода га одгоји, бездана га узвиси; она рекама својим течаше око његовог стабла и пушташе потоке своје к свим дрветима пољским.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

Начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета;

Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?

Ходите и видите дела Господа, који учини чудеса на земљи,

Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.

И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процветати као ружа.

И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.

Неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњег као море воде што је пуно.

Докле ће тужити земља, и трава свега поља сахнути са злоће оних који живе у њој? Неста све стоке и птица, јер говоре: Не види краја нашег.

Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

Јер Господ Бог твој увешће те сада у добру земљу, у земљу у којој има доста потока и извора и језера, што извиру по долинама и по брдима;

Лишће му беше лепо и род обилат, и на њему беше хране свему, зверје пољско одмараше се у хладу његовом, и на гранама његовим становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тело.

Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.

Отворићу реке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суву земљу у изворе водене.

Гле, Господа је Бога твог небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој.

Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.