Biblijski stihovi o Nature Reflection

Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.

И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.

Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.

Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.

Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.

Јер ћете с весељем изаћи, и у миру ћете бити вођени; горе и брегови певаће пред вама од радости, и сва ће дрвета пољска пљескати рукама.

Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска

Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.

И да се обновите духом ума свог,

И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.

Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процветати као ружа.

Опет видех таштину под сунцем:

Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

Ходите и видите дела Господа, који учини чудеса на земљи,

Јер овако ми рече Господ: Умирићу се и гледаћу из стана свог, као врућина која суши после дажда и као росан облак о врућини жетвеној.

Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.

Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.

Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.

Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.

Слатка је светлост, и добро је очима гледати сунце;

С неба гледа Господ, види све синове људске;

Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?

Који се сагиба да види шта је на небесима и на земљи;

Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.

Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска море и шта је у њему;

Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.

И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.

Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.

Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио;

Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.

Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,

И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше онде као слава коју видех на реци Хевару, и падох на лице своје.