Biblijski stihovi o Reflection

Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.

Опет видех таштину под сунцем:

Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;

Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?

И да се обновите духом ума свог,

Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.

Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.

Господ зна мисли људима како су ништаве.

Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се,

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

И обуците новог, које се обнавља за познање по обличју Оног који га је саздао:

Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.

Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.

Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему.

Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.

Тада ћете се обратити и видећете разлику између праведника и безбожника, између оног који служи Богу и оног који Му не служи.

И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.

Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;

О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.

Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.

Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.

Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.

Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.

Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.

Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.

Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.

Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.

Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.

У овом се поучавај, у овом стој, да се напредак твој покаже у свему.

С неба гледа Господ, види све синове људске;

Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.