Biblijski stihovi o Personal Reflection

И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.

Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.

Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.

Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.

Сами себе окушајте јесте ли у вери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Већ ако да у чему нисте ваљани.

А у свакоме се појављује Дух на корист;

Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?

Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.

Опет видех таштину под сунцем:

И да се обновите духом ума свог,

Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;

Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.

Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?

Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.

Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?

Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.

Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.

Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се,

И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.

Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.

А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.

А сваки да испита своје дело, и тада ће сам у себи имати славу, а не у другом.

Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?

Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.

Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;

Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.

Господ зна мисли људима како су ништаве.

Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Јер ако ко мисли да је шта, а није ништа, умом вара себе.

Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.

Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.

Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.