Biblijski stihovi o Reflection on life

Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?

Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.

И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.

Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.

Опет видех таштину под сунцем:

У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.

А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.

Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

Господ зна мисли људима како су ништаве.

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се,

Јер умресте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу.

Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.

Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

И да се обновите духом ума свог,

Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина.

Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.

Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.

Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему.

Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?

Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.

Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.

Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?

Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.

Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.

Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.

И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.

Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.

Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?

Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.