Biblijski stihovi o Reflections on Life

Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.

Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?

Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.

Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.

А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.

Господ зна мисли људима како су ништаве.

Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.

Опет видех таштину под сунцем:

У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

Јер умресте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу.

Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.

Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

Видех на свим делима Божијим да човек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човек тражећи, али не налази, и ако и мудрац каже да зна, ипак не може докучити.

Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.

Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.

Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.

О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!

А кад се јави Христос, живот ваш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави.

Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина.

Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему.

Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?

Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.

Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.

Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.

Гле, изнесох данас преда те живот и смрт, добро и зло.

Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.

Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?

Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?

Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.

Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,

Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се,

И да се обновите духом ума свог,