Biblijski stihovi o Introspection

Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.

Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?

Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?

Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?

Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.

Сами себе окушајте јесте ли у вери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Већ ако да у чему нисте ваљани.

Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.

Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?

Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.

И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.

Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.

Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.

Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;

Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.

И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.

И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?

Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна?

А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.

Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.

Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

Јер шта је мени стало да судим оне који су напољу? Не судите ли ви оне који су унутра?

Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.

Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

И не расудисте у себи, него бисте судије злих помисли.

Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.

Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?

Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?

Господ зна мисли људима како су ништаве.

Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.