Biblijski stihovi o Environmental Reflection

И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.

Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.

И да се обновите духом ума свог,

Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?

Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.

И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.

Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.

Ко пази на ветар, неће сејати, и ко гледа на облаке, неће жети.

Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.

Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и шта је у њој, васиљена и шта се год рађа у њој.

Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

Ходите и видите дела Господа, који учини чудеса на земљи,

Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.

Опет видех таштину под сунцем:

Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;

Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.

Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;

Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.

Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.

Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.

Који се сагиба да види шта је на небесима и на земљи;

Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

И рече им: На мене гледајте, па тако чините; гле, је ћу доћи на крај логора, па шта ја ушчиним, то чините.

А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.

Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.

Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.

Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.

И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.

Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему.

Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.

Јер овако ми рече Господ: Умирићу се и гледаћу из стана свог, као врућина која суши после дажда и као росан облак о врућини жетвеној.

Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина!

И обуците новог, које се обнавља за познање по обличју Оног који га је саздао:

С неба гледа Господ, види све синове људске;

Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.