Biblijski stihovi o Catastrophe

И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама.

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

Гле, Господ ће испразнити земљу и опустети је, преврнуће је и расејаће становнике њене.

Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.

И земља ће се трести врло по свету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.

Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.

Зато ће доћи на те зло, а нећеш знати одакле излази, и попашће те невоља, да је нећеш моћи одбити, и доћи ће на те уједанпут погибао, за коју нећеш знати.

И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?

Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету.

Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања.

Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?

Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

Зато се нећемо бојати, да би се земља поместила, и горе се превалиле у срце морима.

Али Господ подиже велик ветар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.

Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или какво год зло, каква год болест,

Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.

Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.

Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе.

Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и пламеном огњеним који прождире.

Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестоког гнева Његовог.

И онда ће се распалити мој гнев на њих, и оставићу их, и сакрићу лице своје од њих; они ће се прождрети, и снаћи ће их зла многа и невоље; и онда ће рећи: Да ме не снађоше ова зла зато што Бог мој није посред мене?

Ако затворим небо да не буде дажда, или ако заповедим скакавцима да попасу земљу, или ако пустим помор на народ свој,

И развалиће се мирни торови од жестоког гнева Господњег.

Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најпре да буде; али још није тада последак.

Кад пустим на вас глад и љуте звери, које ће ти децу изјести, и кад помор и крв прођу кроза те, и кад пустим мач на те. Ја Господ рекох.

Јаох! Јер је велик овај дан, није било таквог, и време је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње.

Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

Сасвим ће се испразнити земља, и сасвим ће се опленити. Јер Господ рече ову реч.

Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.

И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.

А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

Или ако пустим помор на земљу и излијем гнев свој на њу да би крв текла да истребим у њој људе и стоку;

И после све злоће своје, (Тешко, тешко теби! Говори Господ Господ,)

У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

Јер ће бити невоља велика каква није била од постања света досад нити ће бити;

Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?