Biblijski stihovi o Tragedy

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!

А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.

Благо онима који плачу, јер ће се утешити;

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

И изишавши напоље плака горко.

И дођоше посланици у Гавају Саулову, и казаше ове речи народу; тада сав народ подиже глас свој, и плакаху.

Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.

Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,

Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?

И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.

Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?

Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.

Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт.

Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?

И не опомену се Јоас милости коју му учини Јодај, отац његов, него уби сина његовог; а он умирући рече: Господ нека види и тражи.

Сазвао си као на празник страхоте моје од свуда, и у дан гнева Господњег нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.

Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, наједанпут ће се опустошити моји шатори, завеси моји за час.

Леже на земљи по улицама деца и старци, девојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гнева свог и поклао не жалећи.

Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

Него је Бог судија, једног понижује а другог узвишује.

Руке твоје не бише везане, нити ноге твоје у оков оковане; пао си као што се пада од неваљалих људи. Тада још већма плака за њим сав народ.

Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.

Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око Њега је милост.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре за то, умреће за зло своје које учини.

Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ.

Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!