Biblijski stihovi o Comfort in Despair

У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.

Благо онима који плачу, јер ће се утешити;

Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.

Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;

Тако утешавајте један другог овим речима.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,

Да носиш срамоту своју и да се стидиш за све што си чинила, и да им будеш утеха.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,

Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш.

Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.

Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?

Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?

Окрепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.

А не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.

И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.

У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.

Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око Њега је милост.

Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?

Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.

Господ ће га укрепити болног на одру. Сасвим мењаш постељу његову у болести његовој.

Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.