Biblijski stihovi o Crisis

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

Али ово знај да ће у последње дане настати времена тешка.

Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време.

У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак.

Али у ово време не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свим становницима земаљским;

Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у последње време обратиш ка Господу Богу свом, и послушаш глас Његов,

Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања.

Јаох! Јер је велик овај дан, није било таквог, и време је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње.

Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.

У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити.

Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде, али није још тада крај.

Разбиће се пусти град, затворене ће бити све куће да нико не улази.

Јер кад кажу: Мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену, и неће утећи.

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?

Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе.

Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

Дође јутро теби, становниче земаљски, дође време, приближи се дан, кад ће бити полом, а не јека горска.

У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљевом и тражили Га, нашли би Га.

Јер овако вели Господ: Чусмо вику од препадања, страха, а мира нема.

И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама.

Људи ће умирати од страха и од чекања оног што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.

Кад нас задеси како зло, мач осветни или помор или глад, стаћемо пред овим домом и пред Тобом, јер је име Твоје у овом дому, и вапићемо Теби у невољи својој, услиши и избави.

Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.

Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.

У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.

У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.