Biblijski stihovi o Crisis of Faith

Имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши отпадоше од вере;

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?

Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.

И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?

Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи.

А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.

А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се хтела показати.

А Самуило рече Саулу: Зашто си ме узнемирио и изазвао? Одговори Саул: У невољи сам великој, јер Филистеји завојштише на ме, а Бог је одступио од мене, и не одговори ми више ни преко пророка ни у сну, зато позвах тебе да ми кажеш шта ћу чинити.

Сами себе окушајте јесте ли у вери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Већ ако да у чему нисте ваљани.

А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.

Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.

Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.

Веровах кад говорих: У љутој сам невољи.

Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.

Како је писано у закону Мојсијевом, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу свом да бисмо се вратили од безакоња свог и пазили на истину Твоју.

А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљевом и тражили Га, нашли би Га.

А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;

А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.

Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,

Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у последње време обратиш ка Господу Богу свом, и послушаш глас Његов,

И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.

Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.

Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.

Људи ће умирати од страха и од чекања оног што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.

А Исус разумевши рече им: Шта мислите у себи, маловерни, што хлеба нисте узели?

И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше?

Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.

И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим.

Тога ради и ја не могући више трпети послах да познам веру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.

У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

Браните се од њега тврђом у вери, знајући да се таква страдања догађају вашој браћи по свету.

Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.

Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.

Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.