Biblijski stihovi o Death of a Family Member

Благо онима који плачу, јер ће се утешити;

А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце.

Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;

Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

Него је Бог судија, једног понижује а другог узвишује.

Осим за родом својим по крви, за матером својом или за оцем својим или за сином својим или за кћерју својом или за братом својим,

Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.

Скупа је пред Господом смрт светаца Његових.

Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.

Тако утешавајте један другог овим речима.

Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

А други од ученика Његових рече Му: Господе! Допусти ми најпре да идем да укопам оца свог.

Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с Њим.

Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?

Као кад кога мати његова теши тако ћу ја вас тешити, и утешићете се у Јерусалиму.

А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,

Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.

А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.

Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.

Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.

Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

Ни за оцем својим ни за матером својом ни за братом својим ни за сестром својом, нека се за њима не скврни кад умру; јер је назирејство Бога његовог на глави његовој.

А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху.

А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.

Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

Зато тужаше Јефрем отац њихов дуго време, и дођоше браћа његова да га теше.

Да ћете сачувати живот мом оцу и мојој мајци и мојој браћи и мојим сестрама и свима њиховим, и да ћете избавити душе наше од смрти.

И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.

Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

Умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб.

И деца коју ћеш имати, пошто си била без деце, рећи ће да чујеш: Тесно ми је ово место, помакни се да се могу настанити.

Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;