Biblijski stihovi o Loss of Family

А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце.

Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

И деца коју ћеш имати, пошто си била без деце, рећи ће да чујеш: Тесно ми је ово место, помакни се да се могу настанити.

Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме.

Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.

А ти ћеш рећи у срцу свом: Ко ми их роди, јер бејах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? И ко их отхрани? Ето, ја бејах остала сама, а где они беху?

Као кад кога мати његова теши тако ћу ја вас тешити, и утешићете се у Јерусалиму.

Тако утешавајте један другог овим речима.

Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,

Осим за родом својим по крви, за матером својом или за оцем својим или за сином својим или за кћерју својом или за братом својим,

Зато тужаше Јефрем отац њихов дуго време, и дођоше браћа његова да га теше.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без деце, да не остане ниједан; и тешко њима кад одступим од њих.

Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;

И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.

Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завесе моје.

Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.

И рече им Јаков отац њихов: Потрсте ми децу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме.

Да ћете сачувати живот мом оцу и мојој мајци и мојој браћи и мојим сестрама и свима њиховим, и да ћете избавити душе наше од смрти.

И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.

Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.

Отац наш умре у пустињи, али не беше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умре од греха свог, а не остави синове.

Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

Јер овако говори Господ: Не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тог народа, говори Господ, милост и жаљење.

Ако ли која удовица има децу или унучад, да се уче најпре свој дом поштовати, и зајам враћати родитељима; јер је ово угодно пред Богом.

Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;

Скупа је пред Господом смрт светаца Његових.

А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

А он рече: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили би сте ме стара с тугом у гроб.