Biblijski stihovi o Defiance

Још говораше Филистејин: Ја осрамотих данас војску израиљску: дајте ми човека да се бијемо.

Ако ли кажете: Нећемо да останемо у тој земљи, не слушајући глас Господа Бога свог

Али се Господ не поврати од жестине великог гнева свог, којом се беше распалио гнев Његов на Јуду за све дражење којим Га беше дражио Манасија.

Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.

Ако ли не узаслушате глас Господњи, него се успротивите заповести Господњој, тада ће бити рука Господња против вас као што је била против отаца ваших.

Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.

И Господ беше с њим; куда год иђаше напредоваше; и одметну се од цара асирског, те му не би слуга.

И кад вас посла Господ у Кадис-Варнију говорећи: Идите и узмите ту земљу коју сам вам дао, опет се супротисте речи Господа Бога свог, и не веровасте Му и не послушасте глас Његов.

Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?

Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.

А Зевул му рече: Где су ти сада уста, којима си говорио: Ко је Авимелех да му служимо? Није ли то онај народ који си презирао? Изиђи сада, и биј се с њим.

Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово место да га затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу, и затри је.

Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи где би робовали.

Ко би се противио твојој заповести и не би слушао речи твоје у свему што му заповедиш, нека се погуби; само буди слободан и храбар.

Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.

Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе.

Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

И сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету.

Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.

Потом се обрати Исус и сав Израиљ с њим на Давир, и стаде га бити;

И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.

Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

Тада одговорише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, него се моли три пута на дан својом молитвом.

И анђео Господњи засведочи Исусу говорећи:

И побегоше испред синова Израиљевих к пустињи; али их војска гоњаше, и који из градова излажаху, бише их међу собом.

Али се одвргоше од мене, и не хтеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гадних богова мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гнев свој на њима усред земље мисирске.

Од времена гавајског грешио си, Израиљу; онде осташе, не стиже их у Гаваји рат на безаконике.

Зато је Господ одагнао испред вас народе велике и јаке, и нико се није одржао пред вама до данас.

Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?

Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,

Јер од гнева Господњег зби се то Јерусалиму и Јуди, да их одбаци од себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског.

И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли.

Тада рекоше цару: Ко нас је потро и радио да нас истреби, да нас не буде нигде у међама Израиљевим,

А и да не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику, који си поставио.

Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.

И не сећаше се синови Израиљеви Господа Бога свог, који их је избавио из руку свих непријатеља њихових унаоколо.

Јер ме беше стид искати од цара војске и коњика да нас бране од непријатеља путем, јер бејасмо рекли цару говорећи: Рука је Бога нашег на добро над свима који Га траже, и јачина је Његова и гнев на све који Га остављају.

Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.

И тако Јоанан, син Каријин и све војводе и сав народ не послушаше глас Господњи да остану у земљи Јудиној.

Али Те разгневише и одметнуше се од Тебе: бацише закон Твој за леђа и пророке Твоје побише, који им сведочаху да би их обратили ка Теби и хулише веома.