Biblijski stihovi o Denial

А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

Ако кажемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.

А очи им се држаху да Га не познаше.

Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.

Стан ти је усред преваре; ради преваре неће да знају за ме, говори Господ.

Ако кажемо да не сагрешисмо, градимо Га лажом, и реч Његова није у нама.

А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.

Који се год одриче Сина ни Оца нема; а који признаје Сина, и Оца има.

А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.

И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.

И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.

Тада послах к њему и поручих: Није тако како ти кажеш; него си сам измислио.

Ако кажемо да имамо заједницу с Њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине.

Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?

Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.

Ако не верујемо, Он остаје веран; јер се сам себе не може одрећи.

Што рекосте: Ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се;

И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.

Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

Не знају, нити разумеју, јер су им очи заслепљене да не виде, и срца, да не разумеју.

Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.

Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?

Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.

И са сваком преваром неправде међу онима који гину: јер љубави истине не примише, да би се спасли.

Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.

Који говоре видеоцима: Немојте виђати, и пророцима: Немојте нам пророковати шта је право, говорите нам миле ствари, пророкујте превару;

Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог.

Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па каква им је мудрост?

И тужаху Га главари свештенички врло.

Који дакле одбацује, не одбацује човека него Бога, који је дао Светог Духа свог у вас.

Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?

А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу.

Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:

А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?

И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?

Који верује Сина Божијег има сведочанство у себи; који не верује Богу начинио Га је лажом, јер не верова сведочанству које сведочи Бог за Сина свог.