Biblijski stihovi o Doubt and Distrust

А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.

Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао?

И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?

А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.

Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.

А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим.

И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

Сами себе окушајте јесте ли у вери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Већ ако да у чему нисте ваљани.

Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.

Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.

Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.

И кад Га видеше, поклонише Му се; а једни посумњаше.

Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.

Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.

Премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако ко други мисли да се може уздати у тело, ја још већма,

Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.

Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човека;

Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

Љубазни! Не верујте сваком духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свет.

Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.

Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи.

Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.

А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?

Ја се за вас надам у Господу да ништа друго нећете мислити. А који вас смета понеће грех, макар ко био.

А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,

Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.

У коме имамо слободу и приступ у нади вером Његовом.

Тога ради и ја не могући више трпети послах да познам веру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.

Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?

Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.

Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају наду да ће се реч испунити.

И једни вероваху ономе што говораше а једни не вероваху.

Имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши отпадоше од вере;

И по том дознајемо да смо од истине, и пред Њим тешимо срца своја.