Biblijski stihovi o Doubt

И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?

А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао?

Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;

И кад Га видеше, поклонише Му се; а једни посумњаше.

А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?

Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.

И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим.

И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.

А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.

Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.

Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.

Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашег и зна све.

Сами себе окушајте јесте ли у вери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Већ ако да у чему нисте ваљани.

Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.

Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?

А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати.

Тога ради и ја не могући више трпети послах да познам веру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.

И једни вероваху ономе што говораше а једни не вероваху.

И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?

Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.

Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.

Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.

Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.

Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.

Премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако ко други мисли да се може уздати у тело, ја још већма,

А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.

И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.

Рече Му Тома: Господе! Не знамо куда идеш; и како можемо пут знати?

Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;

И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.

А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.

А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?

Ако не верујемо, Он остаје веран; јер се сам себе не може одрећи.