Biblijski stihovi o Emims

А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који беху с њим, и побише Рафаје у Астароту карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу киријатајском,

Јер људи који остајаху живи боловаху од шуљева тако да се вика у граду подизаше до неба.

(Пре живљаху онде Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;

Начините дакле слике од својих шуљева и слике од мишева који кваре земљу, и подајте славу Богу Израиљевом. Може бити да ће олакшати руку своју над вама и над боговима вашим и над земљом вашом.

Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лечио.

И све цареве зимријске, и све цареве еламске, и све цареве мидске,

И у Ен-Римону и у Сареји и у Јармоту,

Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду;

(И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пре живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.

А кад га пренесоше, би рука Господња на граду с муком врло великом, и стаде бити грађане од малог до великог, и дођоше на њих тајни шуљеви.

И рекох анђелу који говораше са мном: Куда оне носе ефу?

И онима у Ароиру, и онима у Сифмоту, и онима у Естемоји,

Јефремова ће слава одлетети као птица од рођења и од утробе и од зачетка.

А ја рекох: Шта је? А он рече: То је ефа што излази. И рече: То им је безбожност по свој земљи.

И уплашићу Еламце пред непријатељима њиховим, и пред онима који траже душу њихову; и пустићу зло на њих, жестину гнева свог, говори Господ, и пустићу за њима мач докле их не затрем.

И довешћу на Елам четири ветра с четири краја небеса, и у све те ветрове расејаћу их, тако да неће бити народа куда неће отићи прогнаници еламски.

Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.

А ово је племе Исавово, а он је Едом.

Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од севера и од запада, и они из земље синске.

Јефреме, шта ће ми више идоли? Ја ћу га услишити и гледати; ја ћу му бити као јела зелена; од мене је твој плод.

А села њихова беху Итам и Ајин, Римон и Тохен и Асан, пет градова,

И метнуше ковчег Господњи на кола, и мали ковчежић с мишима златним и са сликама својих шуљева.

Удариће те Господ приштевима мисирским и шуљевима и шугом и крастама да се нећеш моћи исцелити.

Онде је Елам и све мноштво његово око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који сиђоше необрезани на најдоњи крај земље, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму.

А синови Гомерови: Асхенас и Рафат и Тогарма.

После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.

Гомера и све чете његове, дом Тогармин са северног краја и све чете његове, многе народе с тобом.

Јефрем се удружио с лажним боговима; остави га.

Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.

Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.

Јер ће вика ићи око међа моавских, до Еглаима јаук њихов, и до Вир-Елима јаук њихов.

Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?

Реч Господња која дође Јеремији пророку за Елам, у почетку царовања Седекије цара Јудиног, говорећи:

И Арвадеје и Самареје и Аматеје.

Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама његовим.

И рекох: Шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: Ја ћу ти показати шта је ово.

А Салум роди Јекамију; а Јекамија роди Елисама.

И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.

И Рамот и подграђа његова, и Аним и подграђа његова;

А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.