Biblijski stihovi o Emotional Farewell

И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.

Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.

Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

И изишавши напоље плака горко.

Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без деце, да не остане ниједан; и тешко њима кад одступим од њих.

А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама.

И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од веђа наших да тече вода.

И рекох: Нећу Га више помињати, нити ћу више говорити у име Његово; али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више.

А Исус повика гласно, и издахну.

А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.

Јер за њим приста мноштво народа који викаху: Погуби га.

И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће кострет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати.

А Исус опет повика гласно и испусти душу.

Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

А кад га отпустиш од себе слободног, немој га отпустити празног.

Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

Сад вас у пролажењу нећу видети, а надам се неко време остати код вас, ако Господ допусти.

Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.

Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

Јер ја се већ жртвујем, и време мог одласка наста.

Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.

Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

И подигавши очи своје издалека не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздреше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо.

И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.

Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.

Тако утешавајте један другог овим речима.

Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху.

Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.

Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.