Biblijski stihovi o Farewells

Сад вас у пролажењу нећу видети, а надам се неко време остати код вас, ако Господ допусти.

Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.

А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.

А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама.

Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.

Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;

Тако Павле отиде између њих.

Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

Јер ја се већ жртвујем, и време мог одласка наста.

Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вера буде с тобом.

А Мојсије рече: Право си казао; нећу ти више доћи на очи.

Јер овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи.

И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.

Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.

Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без деце, да не остане ниједан; и тешко њима кад одступим од њих.

А свештеник им рече: Идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете.

Него са сваким који данас стоји овде с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овде с нама.

Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?

И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.

А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах.

Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.

Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било;

А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Јер смо дошљаци пред Тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сен и нема стајања.

Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.

Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

Да остало време живота у телу не живи више жељама човечијим, него вољи Божијој.

И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.

Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

Опомињите се својих учитеља који вам казиваше реч Божију; гледајте на свршетак њиховог живљења, и угледајте се на веру њихову.

Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету.

Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;