Biblijski stihovi o End of Life

И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.

Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

И умре Јов стар и сит живота.

А ти иди ка свом крају; и почиваћеш и остаћеш на делу свом до свршетка својих дана.

Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.

И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.

Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни.

Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.

А кад коме буде педесет година, нека излази из те службе и више нека не служи.

Неће више бити онде малог детета ни старца који не би навршио дана својих; јер ће дете умирати од сто година, а грешник од сто година биће проклет.

Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;

Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих.

Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету.

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

Да остало време живота у телу не живи више жељама човечијим, него вољи Божијој.

Јер ја се већ жртвујем, и време мог одласка наста.

Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,

Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?

Ко се год приближи к шатору Господњем гине; хоћемо ли сви изгинути?

Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.

Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.

А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,

Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.

Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.

Истинита је реч: ако с Њим умресмо, то ћемо с Њим и оживети.

И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом.

А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,