Biblijski stihovi o Mortality

А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?

А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

Ко се год приближи к шатору Господњем гине; хоћемо ли сви изгинути?

Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.

Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.

Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.

А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег.

Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.

И умре Јов стар и сит живота.

Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.

Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

Неће више бити онде малог детета ни старца који не би навршио дана својих; јер ће дете умирати од сто година, а грешник од сто година биће проклет.

Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.

А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.

Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.

Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.

Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи.

Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде;

Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,

Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

Истинита је реч: ако с Њим умресмо, то ћемо с Њим и оживети.

И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.

Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.