Biblijski stihovi o Inevitability of Death

А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.

Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.

Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?

Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.

Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.

Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.

Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.

Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.

Човек није властан над духом да би зауставио дух, нити има власти над даном смртним, нити има одбране у тој борби; ни безбожност не избавља оног у кога је.

Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.

Ко се год приближи к шатору Господњем гине; хоћемо ли сви изгинути?

Јер ћемо доиста помрети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живот, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега.

Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни.

Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.

Што не зна шта ће бити; јер кад ће шта бити, ко ће му казати?

Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;

Истинита је реч: ако с Њим умресмо, то ћемо с Њим и оживети.

А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.

Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.

Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.

Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,

Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?

И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.

Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи.

Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.

Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.