Biblijski stihovi o Awareness of Mortality

Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.

Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?

Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.

Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;

Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;

Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада.

А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег.

Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.

Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.

Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.

Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!

И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:

Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.

Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

Јер умресте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.

Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде;

Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?

Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

Што не зна шта ће бити; јер кад ће шта бити, ко ће му казати?

Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.

Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.

Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.

Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.