Biblijski stihovi o Mortality Awareness

Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада.

Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;

Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?

Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.

Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.

Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.

И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:

Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.

Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;

А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег.

Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.

А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.

Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!

Истинита је реч: ако с Њим умресмо, то ћемо с Њим и оживети.

Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

Јер умресте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу.

Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

Скупа је пред Господом смрт светаца Његових.

Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.

Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.

Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи оних који су помрли.

Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?

Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Ко се год приближи к шатору Господњем гине; хоћемо ли сви изгинути?

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.