Biblijski stihovi o The brevity of life

Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.

Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?

Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.

Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.

Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?

И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:

Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде;

А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег.

И свет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довека.

Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?

Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.

А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.

Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.

Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,

Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.

Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљаду година, и хиљаду година као један дан.

Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

Јер смо дошљаци пред Тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сен и нема стајања.

Који човек жели живот, љуби дане да би видео добро?

Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.

Свему има време, и сваком послу под небом има време.

Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих.

И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?

Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?

Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.

Још мало и свет мене више неће видети; а ви ћете ме видети; јер ја живим, и ви ћете живети.