Biblijski stihovi o Eventide

А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.

А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.

Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!

Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана.

Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити.

А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,

И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.

А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.

Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.

Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи.

Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.

Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.

А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.

И поставио је Господ рок рекавши: Сутра ће то учинити на земљи Господ.

Сунце ће и месец помркнути, и звезде ће устегнути своју светлост.

И прође гласник по војсци о заходу сунчаном говорећи: Свак у свој град, и свак у своју земљу.

И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

И кад би увече, дође са дванаесторицом.

Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе.

Четрнаестог дана првог месеца увече, пасха је Господња.

Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.

И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око сунчаног рођаја.

И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),

И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју.

Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.

Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сенке вечерње одуљаше.

И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.

Зато ће вам утвара бити ноћ и прорицање ваше тама; и сунце ће заћи тим пророцима и дан ће им се смрачити.

И рече Мојсије и Арон свим синовима Израиљевим: Довече ћете познати да вас је Господ извео из земље мисирске;

Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости?

Јер сами знате јамачно да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.

И би вече и би јутро, дан трећи.

И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.

И одмах ће по невољи дана тих сунце помрчати, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.

Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.

Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!