Biblijski stihovi o Fall

Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

Даваћу вам дажд на време, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој;

А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

Још им реци: Овако вели Господ: Ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се?

А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето.

Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.

Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето.

Зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њеног.

На пољу ћеш пасти, јер ја рекох, говори Господ Господ.

Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.

И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо.

Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.

У оно време биће клица Господња на славу и част, и плод земаљски на красоту и дику остатку Израиљевом.

И празник жетве првина од труда твог што посејеш у пољу свом; и празник бербе на свршетку сваке године, кад сабереш труд свој с њиве.

Свему има време, и сваком послу под небом има време.

Потом заповеди Бог, те дође црв у зору сутрадан, и подгризе тикву, те усахну.

Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

Не бојте се, звери пољске; јер ће се зеленети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју.

И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.

Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.

Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.

Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.

Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.

Праском падања његовог устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који силазе у јаму; и утешише се на најдоњој страни земље сва дрвета едемска, што је најбоље и најлепше на Ливану, сва што се натапаху.

Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.

Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.

Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.

А Господ му рече: Теби је жао тикве, око које се ниси трудио, и које ниси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде.

Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.

Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.

Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на југ или на север, где падне дрво онде ће остати.

И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

Да не утече лаки, нити се избави јаки; да се на северу на брегу реке Ефрата спотакну и падну.

Тада ћу давати дажд земљи вашој на време, и рани и позни и сабираћеш жито своје и вино своје и уље своје;

И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.

Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.