Biblijski stihovi o Seasonal Changes

И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.

Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

Свему има време, и сваком послу под небом има време.

Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.

А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти;

Даваћу вам дажд на време, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој;

Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

С југа долази олуја, и са севера зима.

Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето.

Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето.

Зато врши закон овај на време, од године до године.

И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

И благословићу њих и шта је око горе моје, и пуштаћу дажд на време; дажди ће благословни бити.

Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.

А за часе и времена, браћо, није вам потребно писати;

Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;

Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?

Тада ћу давати дажд земљи вашој на време, и рани и позни и сабираћеш жито своје и вино своје и уље своје;

Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

И ви, синови сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време.

Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

Гледате на дане и месеце, и времена и године.

А Језекија рече: Лако је да сен отиде напред десет кољенаца; немој, него нека се врати сен десет кољенаца натраг?

И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.

Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;

Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?

Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити.

Иштите од Господа дажда у време позног дажда, Господ ће пустити муње, и даће вам изобила дажда и свакоме траве у пољу.

Огањ и град, снег и магла, ветар силни, који извршује реч Његову.

Зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њеног.

А Исаија рече: Ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао: хоћеш ли да отиде сен десет кољенаца напред или да се врати десет кољенаца натраг?

Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.

Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.

Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.

Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;