Biblijski stihovi o Seasons of Life

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;

Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;

Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.

Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;

И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?

Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.

Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.

Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,

И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.

Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.

Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?

А за часе и времена, браћо, није вам потребно писати;

Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.

А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти;

Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

Гле, изнесох данас преда те живот и смрт, добро и зло.

А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

Очи су свих к Теби управљене, и Ти им дајеш храну на време;

Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.

Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.

Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,

Гледате на дане и месеце, и времена и године.

А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожњети ако се не уморимо.

И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.

Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.

И свет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довека.

Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.

То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;

Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.