Biblijski stihovi o Life Cycle

А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.

Свему има време, и сваком послу под небом има време.

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.

И затрудне жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије.

И после поживе Јов сто и четрдесет година, и виде синове и унуке до четвртог колена.

Како не знаш који је пут ветру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Божијег и како твори све.

Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.

Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.

А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га.

Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.

Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.

И за седам родних година роди земља свашта изобила.

Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.

Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.

Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.

Тако поживе Адам свега девет стотина тридесет година; и умре.

Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.

Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

И рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе, да је благословено име Господње.

Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.

А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

Неће бити пометкиње ни нероткиње у земљи твојој; и број дана твојих напунићу.

И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу семе твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово.

А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:

Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?

И умре Јов стар и сит живота.

Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке, роди детића.

Јер који сеје у тело своје, од тела ће пожњети погибао; а који сеје у дух, од духа ће пожњети живот вечни.

Родни су и у старости, једри и зелени,

Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.

Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу семе твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово.

А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;

И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.