Biblijski stihovi o Fear and Shame

Не бој се, јер се нећеш осрамотити, и немој се стидети, јер нећеш бити прекорна, него ћеш заборавити срамоту младости своје, и прекора удовиштва свог нећеш се више сећати.

Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.

Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.

Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

Завет мој за живот и мир беше с њим, и дадох му то за страх, јер ме се бојаше и имена се мог страшаше.

Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,

Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњег.

У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер страх има муку. А ко се боји није савршен у љубави.

И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.

Гле, сви ће се другови његови посрамити, и уметници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви.

Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

И рекох: Боже мој! Стидим се и срамим се подигнути очи своје к Теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба.

Пошто поднесу срамоту своју и све преступе своје, којима ми преступише док сеђаху у својој земљи без страха и никога не беше да их плаши,

Господа над војскама светите; и Он нека вам је страх и бојазан.

Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.

Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

А Мојсије рече народу: Не бојте се, јер Бог дође да вас искуша и да вам пред очима буде страх Његов да не бисте грешили.

Тражих Господа, и чу ме, и свих невоља мојих опрости ме.

Тада рече Саул Самуилу: Згрешио сам што сам преступио заповест Господњу и твоје речи; јер побојах се народа и послушах глас његов.

Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.

Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.

Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.

И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.

Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

А надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша Духом Светим који је дат нама.

А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

И који се год у Те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од Тебе беспутно.

Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;

И припасаће око себе кострет, и дрхат ће их попасти, и на сваком ће лицу бити стид, и све ће им главе бити ћелаве.

И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши?

Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.

Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.