Biblijski stihovi o Sin and Shame

Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,

Ако кажемо да не сагрешисмо, градимо Га лажом, и реч Његова није у нама.

Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.

Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу свом грешисмо ми и оци наши од детињства свог до данас, и не слушасмо глас Господа Бога свог.

Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.

Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.

Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.

Ако кажемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.

И ти дакле, која си судила сестрама својим, носи срамоту своју за грехе своје, којима си постала грђа од њих; оне су праведније од тебе; и ти се дакле стиди и носи срамоту, кад си оправдала сестре своје.

Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.

Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.

Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.

Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.

И који се год у Те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од Тебе беспутно.

Шта се види на лицу њиховом сведочи на њих, разглашују грех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло.

Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.

И опоменућете се злих путева својих и дела својих која не беху добра, и сами ћете себи бити мрски за безакоња своја и за гадове своје.

Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.

Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.

Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.

Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.

Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.

Кад буде крив за коју од тих ствари, нека призна грех свој.

За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.

Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.

А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.

Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.

Јер пошто се обратих, покајах се; и пошто се научих, ударих се по бедру; јер се посрамих и стидим се што носим срамоту младости своје.

А који греше покарај их пред свима, да и други имају страх.

Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњег.

Сваки који чини грех и безакоње чини: и грех је безакоње.

Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.

Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

Тада, по други пут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Дај Богу славу; ми знамо да је човек овај грешан.

И навалићу на вас поругу вечну и срамоту вечну која се неће заборавити.

Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.