Biblijski stihovi o hearth

И бива човеку за огањ, и узме га, те се греје; упали га, те пече хлеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на колена пред њим.

А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.

А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.

И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

Ватре не ложите по становима својим у дан суботни.

Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове.

Гле, они су као плева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена; неће остати угља да се ко огреје, ни огња да би се поседело код њега.

А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова.

И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

И начини олтару решетку као мрежу од бронзе испод олтара унаоколо ода дна до средине.

Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

Њему је лопата у руци Његовој, па ће отребити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем вечним.

Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи.

А у великом дому нису суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту.

Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.

Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

Још начини олтар кадиони, од дрвета ситима начини га.

Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.

Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

Те он узе цреп па се стругаше, и сеђаше у пепелу.

Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.

Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.

И сали четири биочуга за четири угла решетке бронзане, да се кроз њих провуку полуге.

Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.

Јер на заседе своје управљају срце своје, које је као пећ; хлебар њихов спава целу ноћ, ујутру гори као пламен огњени.

А ово је закон за дом: наврх горе колико заузима унаоколо да буде светиња над светињама. Ето, то је закон за дом.

И приношаше жртве и кађаше на висинама и по брдима и под сваким зеленим дрветом.

И мирисе и уље за видело и уље за помазање и за кад мирисни.

И приношаше жртве и кађаше на висинама и по хумовима и под сваким зеленим дрветом.

Јер овако ми рече Господ: Умирићу се и гледаћу из стана свог, као врућина која суши после дажда и као росан облак о врућини жетвеној.

Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,

Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта?

Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.

Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.

И начинићеш му лонце за пепео и лопатице и котлиће и виљушке и машице; све му посуђе начини од бронзе.

Јер је Бог наш огањ који спаљује.

И рекох: Нећу Га више помињати, нити ћу више говорити у име Његово; али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више.

И сто и справе његове, и свећњак чисти са свим справама његовим, и олтар кадиони,