Biblijski stihovi o Warmth

А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.

И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.

Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.

И биће колиба, да сеном заклања дању од врућине и да буде уточиште и заклон од поплаве и од дажда.

Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

Јер овако ми рече Господ: Умирићу се и гледаћу из стана свог, као врућина која суши после дажда и као росан облак о врућини жетвеној.

А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.

Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.

С југа долази олуја, и са севера зима.

Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове.

Да утеши срца ваша и да вас утврди у свакој речи и делу добром.

Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их.

Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

Огањ и град, снег и магла, ветар силни, који извршује реч Његову.

Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.

И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

Горе као восак топе се од лица Господњег, од лица Господа свој земљи.

И благословићу њих и шта је око горе моје, и пуштаћу дажд на време; дажди ће благословни бити.

И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.

Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш.

Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових.

И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.

Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.

Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.

И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.

Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

Светлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су правог срца.

Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.

Тако утешавајте један другог овим речима.