Biblijski stihovi o Herbs

Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.

И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.

Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.

Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;

Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.

Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.

И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.

Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима.

А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

И мирисе и уље за видело и уље за помазање и за кад мирисни.

Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену.

И уље за видело, и мирисе за уље помазања и за кад мирисни,

Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.

И начини уље за свето помазање и чисти кад мирисни вештином апотекарском.

А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог.

А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасече их у лонац где беше зеље, јер их не познаваху.

Јер земља у коју идеш да је наследиш није као земља мисирска из које сте изишли, где си сејао своје семе и заливао на својим ногама као врт од зеља;

Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.

Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.

Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.

Уље за видело, мирисе за уље помазања и за мирисави кад,

Јер овако ми рече Господ: Умирићу се и гледаћу из стана свог, као врућина која суши после дажда и као росан облак о врућини жетвеној.

А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

А крај реке по брегу отуд и одовуд рашће дрвета свакојака родна, којима лишће неће опадати нити ће рода на њима нестајати; сваког ће месеца рађати нов род, јер јој вода тече из светиње; зато ће род њихов бити за јело и лишће њихово за лек.

И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоту од народа.

Изиђи у Галад и узми балсама, девојко кћери мисирска; залуду су ти многи лекови, нећеш се излечити.

И од тога начини кад, састављен вештином апотекарском, чист и свет.

Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.

И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

Нека не буде међу вама човека ни жене ни породице ни племена, коме би се срце одвратило данас од Господа Бога нашег, да иде да служи боговима оних народа; нека не буде међу вама корена на коме би растао отров или пелен.

Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.

Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.

Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.

Узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

А неки синови свештенички готовљаху маст од тих мириса.

А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити.

Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.