Biblijski stihovi o Human frailty

Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.

Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

Јер ако и распет би по слабости, али је жив по сили Божијој; јер смо и ми слаби у Њему, али ћемо бити живи с њим силом Божијом међу вама.

А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље;

И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

Дужни смо, дакле, ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати.

И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.

Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.

Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.

А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом.

Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?

И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до седог века; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу.

Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Јер се радујемо кад ми слабимо, а ви јачате. А зато се и молимо Богу, за ваше савршенство.

Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.

Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.

Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.

А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи.

Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

Све ће руке клонути и сва ће колена постати као вода.

Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде;

Деца се море и сустају, и младићи падају;

Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.

Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,

Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.

Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,

Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.

Укрепите клонуле руке, и колена изнемогла утврдите.

Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.